Pjesme

Sunrise on the Matterhorn, Albert Bierstadt

                         Planina

                       U osvit zore krenuli smo putem

                       udisali smo svježi zrak

                       pod nogama tvrdi kamen i meko tlo

                       sivo, zeleno i smeđe

                       s vilama i vilenjacima krenuli smo

                       pjevali smo pjesme zvonkim

                       smijehom i vedrim očima

                       krenuli smo gore

                         

                       Mislim da je na planini bilo živih bića

                       onih koja nam ne ulaze u um

                       mislim da su zrake sunca razgovarale

                       i gledale nas

                       i možda sam zrak s njima

                       mislim da su pažljivo pratili naš smijeh

                       mislim da su bili vedri s nama

                       Na vrhu je bilo nekih stvari

                       bilo je nekog bilja i kamenja

                       bio je neki pogled i vjetar

                       razišli smo se da se divimo u samoći

                       na toj točki, u toj točki vida

                       gdje je sve okolo veliko i prazno

                       stvari su daleko, stvari su drugdje

                       a ja mala i topla tražim kolegu sisavca

                       da nam bude toplo zajedno

                       Zagrlila sam nas, sve vile i vilenjake,

                       zagrlila sam zrake sunca i vjetar

                       zagrlila sam bilje i kamenje i zrak

                       za svaki slučaj, zagrlila sam sve

                       na putu dolje, na putu natrag

                       svijet je bio veći i spuštao se mrak

                       mi smo bili veći i nosili smo svjetlo.