Pjesme



Sunrise on the Matterhorn, Albert Bierstadt



                         Planina

                       U osvit zore krenuli smo putem
                       udisali smo svježi zrak
                       pod nogama tvrdi kamen i meko tlo
                       sivo, zeleno i smeđe
                       s vilama i vilenjacima krenuli smo
                       pjevali smo pjesme zvonkim
                       smijehom i vedrim očima
                       krenuli smo gore
                         
                       Mislim da je na planini bilo živih bića
                       onih koja nam ne ulaze u um
                       mislim da su zrake sunca razgovarale
                       i gledale nas
                       i možda sam zrak s njima
                       mislim da su pažljivo pratili naš smijeh
                       mislim da su bili vedri s nama

                       Na vrhu je bilo nekih stvari
                       bilo je nekog bilja i kamenja
                       bio je neki pogled i vjetar
                       razišli smo se da se divimo u samoći
                       na toj točki, u toj točki vida
                       gdje je sve okolo veliko i prazno
                       stvari su daleko, stvari su drugdje
                       a ja mala i topla tražim kolegu sisavca
                       da nam bude toplo zajedno

                       Zagrlila sam nas, sve vile i vilenjake,
                       zagrlila sam zrake sunca i vjetar
                       zagrlila sam bilje i kamenje i zrak
                       za svaki slučaj, zagrlila sam sve
                       na putu dolje, na putu natrag
                       svijet je bio veći i spuštao se mrak
                       mi smo bili veći i nosili smo svjetlo.


2 komentara:

  1. ajme... divno! to si sad napisala, ili je stariji uradak?
    Odmah se zaželim Velebita...

    OdgovoriIzbriši