Pjesme





                                 Nula Dva

                                        Razmišljala sam, malo, ali sam odustala.
                                        Misao je moja
                                        tamo izvan mene.
                                        Eno tamo, u kutu.
                                        A sad mi je na glavi,
                                        gleda mojim očima
                                        i tiho mi se smije.
                                        Vrijeme nije stalo.
                                        Samo je prošlo.

                                        U mom umu nešto se miče i rađa,
                                        neka nepoznata stvar,
                                        neka nova vrsta.
                                        Zapanjen sam stao
                                        zbog tog novog parazita.
                                        Otvorih usta da viknem,
                                        ali glas ne izlazi.
                                        Jezik se okreće, beskorisna masa,
                                        čeka da mozak kaže kako.
                                        Ali mozak je umoran
                                        stoji i gleda i čudi se
                                        vremenu koje ide dalje.               

                                        Jezik je stao i čeka,
                                        ali vrijeme je već prošlo.
                                        Nešto novo dolazi.



Nema komentara:

Objavi komentar