Nula Dva
Misao je moja
tamo izvan mene.
Eno tamo, u kutu.
A sad mi je na glavi,
gleda mojim očima
i tiho mi se smije.
Vrijeme nije stalo.
Samo je prošlo.
U mom umu nešto se miče i rađa,
neka nepoznata stvar,
neka nova vrsta.
Zapanjen sam stao
zbog tog novog parazita.
Otvorih usta da
viknem,
ali glas ne
izlazi.
Jezik se okreće, beskorisna
masa,
čeka da mozak
kaže kako.
Ali mozak je
umoran
stoji i gleda i
čudi se
vremenu koje ide
dalje.
Jezik je stao i čeka,
ali vrijeme je već prošlo.
Nešto novo dolazi.
Nema komentara:
Objavi komentar